Ti ovde malko repuješ:)))

 

 

Ugasila je pljugu i prišla je mom drugu
U krila mu je sela i tri sata mlela
O cipelama za leto i modi u jesen
A on kao omadjijan slušao je zanesen.
Očima je dirao a rukama kulirao
Dok Ice Cube je svirao
E… onda sam sve minirao.

Da ne bih eksplodirao
njega sam prvo ispod stola šutirao
al on me nije primećivao
jer je mozak na otavu, njegov, emigrirao.

Onda sam lagano izmedju njih stao
i dva, tri minuta za odlazak im dao
i ključeve od sobe.

Šta je sa mnom bilo nije vredno zbora
uradio sam drugarski ono što se mora!
U klubu sam slušao Ice Cube-a na delu
u zoru sam otišao, pa šetao po hostelu.

Njima je sve bilo ko u filmskoj priči
znam jer video sam druga i sobu na šta liči
tek u pet popodne:)

 

 

 

PS Zvezdo njegova, jel ovo malko veselije:))) 

12/24,2011 Posted to Poezija

Comments (46)


Bez naslova

 
 
Uhvatim poneku reč.
Obmotam je oko misli.
Zavežem u čvor uspomene.
Patosiram o stvarnost.
Zabarikadiram se
mirisom nepodnosa
i ćutim da me
ne bi pronašli.
Posle nekog vremena
ipak odlučim
da nastavim šetnju
kroz predele iskrenosti.
Svi putokazi upućuju na mene.
Ne obazirem se. Šunjam se.
Vodim računa da se ne otkrijem.
Bauljam. Pratim strelice.
Poneka otrovna mene pronadje.
Uvek u pravo mesto.
Ne isisavam otrov.
Dozvoljavam mu da tkivo
razjede i da ga ubije.
To me snaži, ali, kida supstancu.
Razlaže masne naslage i ja se topim.
Nestajem. Reči preuzimaju inicijativu.
Kolutaju se oko mene,
nastavljajući da me vrtlože.
Zaboravljam na sebe skrivenu.
Ustajem naglo. Batrgam se rukama.
Lovim reči na granici
prostora i vremena dok tek
poneku ne uhvatim…
 
 

12/22,2011 Posted to Poezija

Comments (28)


Kaleidoskop

 
 
Žmirim na jedno oko.
Kroz kaleidoskop posmatram
tanana preklapanja
svetlosti i boje.
Pratim samo šare po ivicama...
Središte me rastužuje
silinom jasnoće,
snagom konkretnosti,
jačinom šturog,
gotovo sažetog
u jednoj rečenici
iskazanog -
naravoučenija.
Neću pouku.
Neću jasno.
Neću konkretno.
Ne više!
/jer ne bih da
kvarim sećanje
na prošlost/
Volim izmaglicu
u kojoj se gube
niti opkoračenih boja
dok svetlost talaasa,
pokušavajući
da kroz zenicu
pronadje put
u dubinu.
Dozvoljavam
na trenutak
da se razlije
da se pomeša
dubina sa jezgrom
da bi se istina
skrila u mnoštvu.
Tada zažmurim
na oba oka i...
zaboli me
taj mrak
svuda.
 
 

12/14,2011 Posted to Poezija

Comments (40)


DaLi ? prolazi ¿

 
 
 
Skoncentriše se u

okvir kao slika

i prilepi na dušu.

Emocija.


Tera te

da je gledaš

da je misliš…

Spontano počneš

da je razlažeš

da je proučavaš

da objašnjavaš – sebi

do rešenja – koga nema.

Zapitaš se:

DaLi ? prolazi ¿

A znaš:

Nema kraja beskonačnom

kruženju svega u prirodi. 
 
 
 
 

12/03,2011 Posted to Poezija

Comments (34)


Eho

 
 
Budi me
bat koraka
iz prošlosti.
Uspavljuju me oni
čije tragove
nismo ostavili.
Jutarnji kristali,
kao inje,
lepe mi se za uspomene.
Stojim na ivici zaborava.
Doziva me sećanje.
Eho jedne istorije ljubavi
odbija mi se o ledja.
I… sve nestaje
u zaboravu
zamisljenog iskoraka
dok eho sećanja
postaje sve tiši i tiši…
 
 
 
 
 
 

12/01,2011 Posted to Poezija

Comments (30)