Blažen medju ženama
Zapravo, za sve je kriv naslov! Pojavio se niodkuda i ostavio upečatljiv trag.
To je to! Mogla bih još večeras da sednem i da napišem. Ali, odakle da počnem?
Hotel Moskva. Velelpna gradjevina. Ukras grada. Odavno, ali baš odavno nisam bila tu.
Znam gde je i na koja vrata da udjem, ali kako da pronadjem njih?
~ Dobro veče. Trebala bih da se vidim sa drugarima u gornjoj sali, pa ako možete da mi kažete kako do nje da stignem - bojažljivo zapitkujem konobara.
- To mogu. Stepenice su vam evo ovde, ali drugove vam ne znam - smeši se.
~ Ne znam ih ni ja - pomislim u sebi, ali odvažno krećem ka stepeništu. Koračam ka vrhu očekujući neko čudo:) I... dogodilo se! Ugledala sam ih! Nije to ni strah, ni trema ni nelagoda. Prosto ti se javi neki osećaj, drugačiji od uobičajenih. Mislim... Kada upoznaš nekog razvijaš odnose lagano. Kafica, razgovori... Dušu otvaraš tek ako se pronadjete ili se to nikada i ne dogodi. Sa blogom to ide malo drugačije. Prvo se ogoliš, a onda, u nekom trenutku jednostavno poželiš da ih u oči pogedaš.
Bilo je b(l)ožanstveno. Nas devet, koliko iznosi krajnji skor:) zaista smo uživali u druženju i razgovoru. Sanjarenja 56, Annasa2n, Unajedina, Biljanak, Domaćica, Vesela, Ancisal, moja malenkost i on, deveti, blažen medju ženama, Šuky.
Nakon oficijalnog dela (dogovor oko promocije i na zadatu temu) razgovor se nastavio sa lakoćom. Smeh i šala bili su uvek prisutni.
Pretpostavljam da se od mene očekuje da kažem i neke moje utiske o svakom po naosob, ali ja to u ovom trenutku ne mogu. Znam da me niko nije razočarao, da sam uživala u svakom trenutku i da su svi bili jako pozitivni što je meni najbitnije od svega. Fizički izgled i te neke spoljašnje manifestacije ostaviću sa strane, ali ono što me je nahranilo jeste baš ta pozitivnost koja je zračila iz svakoga. Možda je Vesela bila malo snevesela, ali i sama je rekla da joj je danas nirvana-dan:))) Uprkos tome, osmeh na licu bio joj je topao i iskren:)
To je to! Mogla bih još večeras da sednem i da napišem. Ali, odakle da počnem?
Hotel Moskva. Velelpna gradjevina. Ukras grada. Odavno, ali baš odavno nisam bila tu.
Znam gde je i na koja vrata da udjem, ali kako da pronadjem njih?
~ Dobro veče. Trebala bih da se vidim sa drugarima u gornjoj sali, pa ako možete da mi kažete kako do nje da stignem - bojažljivo zapitkujem konobara.
- To mogu. Stepenice su vam evo ovde, ali drugove vam ne znam - smeši se.
~ Ne znam ih ni ja - pomislim u sebi, ali odvažno krećem ka stepeništu. Koračam ka vrhu očekujući neko čudo:) I... dogodilo se! Ugledala sam ih! Nije to ni strah, ni trema ni nelagoda. Prosto ti se javi neki osećaj, drugačiji od uobičajenih. Mislim... Kada upoznaš nekog razvijaš odnose lagano. Kafica, razgovori... Dušu otvaraš tek ako se pronadjete ili se to nikada i ne dogodi. Sa blogom to ide malo drugačije. Prvo se ogoliš, a onda, u nekom trenutku jednostavno poželiš da ih u oči pogedaš.
Bilo je b(l)ožanstveno. Nas devet, koliko iznosi krajnji skor:) zaista smo uživali u druženju i razgovoru. Sanjarenja 56, Annasa2n, Unajedina, Biljanak, Domaćica, Vesela, Ancisal, moja malenkost i on, deveti, blažen medju ženama, Šuky.
Nakon oficijalnog dela (dogovor oko promocije i na zadatu temu) razgovor se nastavio sa lakoćom. Smeh i šala bili su uvek prisutni.
Pretpostavljam da se od mene očekuje da kažem i neke moje utiske o svakom po naosob, ali ja to u ovom trenutku ne mogu. Znam da me niko nije razočarao, da sam uživala u svakom trenutku i da su svi bili jako pozitivni što je meni najbitnije od svega. Fizički izgled i te neke spoljašnje manifestacije ostaviću sa strane, ali ono što me je nahranilo jeste baš ta pozitivnost koja je zračila iz svakoga. Možda je Vesela bila malo snevesela, ali i sama je rekla da joj je danas nirvana-dan:))) Uprkos tome, osmeh na licu bio joj je topao i iskren:)
Uh1 Valjda je to to! A... jedva čekam sledeći susret:)))
