Dilema
Noć je već odavno zjapila kroz otvoren prozor njenog stana. Vesna nije mogla
da spava. Najpre se bezuspešno prevrtala po krevetu, a onda je odlučila da ne
muči više sebe, pa je ustala.
Sela je na sofu u dnevnoj sobi, upalila TV i bezvoljno vrtela kanale. Ništa nije
moglo da joj zadrži pažnju. Ugasila ga je. Po glavi je premotavala sinoćnu
sedeljku, uobičajeno veselu i iznad svega dosadnu, s obzirom da je već toliko
puta po istom scenariju izvedena. Volela je ona svoje prijatelje i dečka, naravno!
ali joj je trebalo malo svežeg zraka i novih životnih impulsa. Ljutila se na samu
sebe. Pa mnogi bi uživali na njenom mestu. I ona je, ali ova noć je neuobičajeno
teška, bez izgleda za poboljšanje.
Otišla je po pivo, otpila par gutljaja i ponovo se vratila u krevet. Taman je san
postao zbilja kada je prenuo zvuk sa mobilnog telefona. Nije bio njen, već Markov.
- O, ne! Zaboravio je mobilni iza saksije sa cvećem.
Nije ni čudo, kad je otrčao za Valentinom, Majinom novom drugaricom sa posla
koja se odskora pojavila u društvu. Vesni nije smetalo. Toliko su već zajedno,
da mali flertovi koje je povremeno imao nisu zaokupljali njenu pažnju preterano.
Uzela je telefon u ruke. Gledala je nemo u ekran. Prsti su bili brži od razuma.
Otvorila je poruku. Bila je od Vali. Htela je samo da proveri da li važi dogovor za
sutrašnju popodnevnu kafu i da mu poželi lepe snove. Vesna se osmehnula,
pritisla reply, sa neočekivanom zlobom polako otkucala: ne! i ne uznemiravaj me nikada više! i poslala poruku.
Odmah je počela da se oseća loše. Dilema počela da je muči.Zašto je ovo uradila?
Šta joj je to trebalo? Čemu? Kome? Nije čak ni zrnce ljubomore osetila! Ponovo je
ustala. Minuti su lenjo koračali na zidnom satu. Deset minuta, dvadeset, pola sata...
Pauk u uglu sobe spavao je umotan u sopstvene niti. Sa ulice je dopirala tišina, a
u Vesninoj glavi kloparale su, jedna za drugom, prezir i dilema.
Prošlo je već sat vremena. Uzela je mobilni, otkucala poruku u kojoj se izvinjava
zbog male šale i objasnila joj da je Marko zaboravio telefon i da će mu ga sutra
ujutru dati. Odmah se osećala bolje, bez obzira što je znala da će jutro, možda,
promeniti sve!!!
Uf...kakva žena. Nema to.
Pošto kažu da sam kabadahija, ja bih telefon njemu o glavu, a njoj prosula kafu na novu bluzu...dok ga čeka u onom kafiću:))
@ AnaM
:)))
i ja bih to isto, samo onda prica ne bi odgovorila na zadatu temu:)))
taj rad cemo da smislimo za neki drugi naslov i neke nove kljucne reci:)))
pozdrav za tebe - drago mi je da te vidim ovdi:)))
Tu sam, sad će i za tebe reći da si kabadahija;))
@ AnaM
neka pricaju:)
posle ovoliko godina zivota znam da...
psi laju - karavani prolaze:))))))))
Tja, mislim da bih i ja isto uradila, bez obzira na emocije. Blesava sam, šta ćeš!
@ roksana
taman posla da si to sto si napisala!
i uopste ne mislim da je takav nacin pogresan. svi mi radimo onako kako osecamo i samo tako mozemo uraditi najbolje! sve ostalo je fol - a to ne valja!
volem i tebe da vidim ovdi:)))
:))) Ali ja želim da budem kabadahija. Baš želim!
@ roksana
ili sam zardjala ili mi je dan takozvanog nerazumevanja:))) procitanog, tako da, ako omanem u odgovoru ne zameraj:)
dzaba zelje - motku u ruke i udri:)))
Roksana ti i jesi kabadahija... niko ne može da ti stane na rep;))
Nisam čula to za pse, ali važi li se i ono, za dobrim konjem se prašina diže??:))
mislim, ajde neku temo u boksu, bice mnogo lakse...
Svaki Marko radi naopako, a nsa MArko - zlo i naopako!
@ AnaM
uuu... ta mi je omiljena:)))
jer toliko istine u tako malo reči samo narodni umotvorac može da smesti:)))
ps i sad pošto sam na "novom radnom mestu" da pustim i muziku:))) nije baš SMS, ali jeste neka poruka:)))
btw zašto mi se ne razaznaje linak u tekstu - reči na početku "Noć je" zapravo su link. jel mogu sad da im promenim makar boju da bi se videlo, a da ne upropastim post i komentare?
@ markotepsi
eheheee:)))
kud od tolikih imena muških baš marko da se nadje u postu:))) moraću više da mislim kad sledeći put budem davala imena:)))
ih! nemo da si taki. nisu svi Marki (jel se tako kaže ili Markovi) takvi:)))
ps to o boksu bi moglo biti interesantno. daj zadatak, pa da smišljamo priču:)))
evo ti zadatak i tebi i anam, pogotovo anam...
@ markotepsi
oki. videla kod AnaM.
znači tema je kako se tuku muški?
Ja ne bih odreagovala. Vratila bih mu sutradan telefon i rekla "Zbogom".
razmisljanka idi kod mene pa vidi
@ razmišljanka
najpre, dobrodošla :)))
mislim da bi to mogao biti jedan od prihvatljivih scenarija, sem što je vesna pomalo čudna, barem meni, u tom njihovom odnosu.
i muzika za tebe
persefono idi kod anam (ovo bre sve nesto zakukuljeno, zamumuljeno...)
@ markotepsi
bila i ostavila ti komentar!
ali... baš sam se uplašila malo pre... da otvorim ovaj blog, a ono mi se pokaže greška!!! ničega nema! nikad mi se pre to nije dogadjalo. a vama?
Vidi se iz priče da toleriše njegove flertove, što je čudno. Ogrezla u navici te veze, izgubila je kriterijume normalnosti. Na trenutak je iskoračila iz tog šablona i brže bolje se vratila u ustaljenu žabokrečinu.
Hvala na dobrodošlici. Pozdravljem i ja TEBE. :-)))
bio i ja i dodao, pojasnio...
@ razmišljanka
Razmišljankoooo!!! kad bi ti sad znala kako ću ja ovu pesmu da slušam celo veče... hvala!!!
ps da! neobično neko žensko čeljade:) rekla bih da je previše ravnodušna, sa jedne strane, a opet... htela bi nešto, neki novi impuls u životu, a upravo ga ona sprečava da odpulsira u trenutku.
@ markotepsi
hvala ,marcotezejuantonioisveostalopospisku:)))
Slušaj, draga. Ja uz nju cmizdrim iz čista mira. :-)))
Perfesona,tako mi je drago sto sam ye ponovo videla ovde...A,bas sam se pitala gde li nesta ona?
Uh, kako cu da uzivam sad dok te citam!!!
Pozdrav boginjo!
@ razmišljanka
potpuno te razumem.....
@ lora 1
Loro:) i meni mi je drago da sam tu:)
a bivala sam - ovdi, ondi, tuda, svuda:)))
no, što reče Roksana: svuda podji, kući dodji:)))
ps nadam se da neću izneveriti tvoja očekivanja:)
Nije lako biti siguran da si dobro uradio....
@ sanjarenje56
da! dilema uvek postoji! posebno kad si nesiguran u sebe!
volem da te vidim ovdi:)))
Ta poruka je njen podsvesni pokušaj da stvari promeni.:p
@ biljanak
oprosti!!! promaklo mi je, nenamerno!
mislim da su nam razmišljanja slična. čini mi se da nije imala snage da uradi ono što je trebalo, pa je izazivajući sudbinu tpom porukom, pokušavala da podje lakšim putem. a da li je...