U parku
Sišla je iz autobusa. Nije joj bilo sve jedno što je propustila poslednji po redu vožnje, pa se sad vratila noćnim. Nikada nije volela da se igra sudbinom. A noći u ovom velegradu znaju da budu posebno nezgodne. I njen kraj! Toliko je dece bez interesovanja i obaveza i toliko "grupica" koje su se vrzmale po mračnim mestima izmedju zgrada.
Ubrzanim koracima uputila se u parkić kroz koji je morala proći da bi stigla do kuće. Osmeh joj nije silazio sa usana, mada je znala da bi morala biti ozbiljnija. Ipak, to zlatno odličje zračilo je iz sportske torbe i ona nije mogla da se oslobodi tog osećanja sreće. Napokon će majci dokazati da sva njena odricanja i rad nisu bili uzaludni.
Trgla se na zvižduk iza svojih ledja. Okrenula se. Nekoliko mladića njenog uzrasta približavalo joj se. Nisu delovali kao lopovi. Primetila je da se osećaju nadmoćno i da imaju želju da se još malo zabave pre nego što odu koznagde.
- Hej, stani!
- Jel ti treba pomoć?
- Da ti ponesemo torbu?
Sada su je već okružili, kao što čopor vukova okružuje svoj plen. Iz očiju im je izbijala glad. Glad za zabavom, za zadovoljavanjem sopstvene sujete, za rastom u grupi koja nije vredela više nego otirač ispred njenog stana.
Najhrabriji je uhvatio za torbu i počeo da je vuče.
~ Ostavite me na miru. Žurim kući!
- Kući?! Šta ćeš kući? Još je rano! nasmejali su se grohotom.
Ne. Nije osećala strah. Medalja u torbi davala joj je još veću snagu. Ali... nije smela da upotrebi svoje znanje. To je bilo zabranjeno. Nije po kodeksu. Verovala je da će ipak odustati ako uspe da im se otrgne i otrči do kuće. Bila je brza. Od njih brža - sigurno.
Onda je oniži praznoglavac izvadio nož.
- Samo malo da se poigramo, pa ćemo te pustiti.
~ Ja imam crni pojas! Pustite me.
Smeh je nadjačao njen glas. To ih je još više ohrabrilo. Nasrnuli su kao zveri! Jadne zveri koje snage imaju samo u grupi.
Još dvaput ih je upozorila. Nisu odstupali. Pomislila je na svog senseia*, a onda je počela. Usledio je čoku zuke**, djakuzuke***, ašai barai****, mavaši geri*****... Za svaki udarac verovala je da je poslednji, ali grupica" nije mogla da dozvoli da im jedna devojka ispraši tur. Nisu odustajali. Kao osice pokušavali su da je udare, da je obore. Izgledali su kao muve bez glave koje bezuspešno pokušavaju da slete. Uzalud. Dvojici je već uveliko liptala krv iz nosa, dok je praznoglavko vadio polomljen zub iz usta. Onda su se dali u beg.
Nije htela više da ih začikava, ali je znala da mora da pozove miliciju i ispriča sve šta se dogodilo. Sela je na obližnju klupicu, uzela mobilni telefon...
÷ Dobili ste službu devet dva. Molim sačekajte...
I sačekala je. I ispričala. I kući otišla da na zid okači zlatnu medalju.
* sensei - učitelj
** Choku zuki - udarac šakom prema napred
*** Gyaku zuki - udarac šakom u telo ili glavu
**** Ashi barai - tehnika "čišćenja" nogom
***** Mawashi geri - polukružni udarac nogom
PS priča je nastala kao zadatak marcotepsija. nadam se da sam odgovorila na temu:)))
Ako ih je složila! Ona ne sme da upotrebi svoju veštinu, a oni smeju da je maltretiraju. Dok sam čitala, osetila sam u sebi navijački duh. :-))
@ razmišljanka
Mogu ti reći da sam i ja navijala dok sam slagala redove teksta:)))
Istina je da imaoci (jel se tako kaže:) pojaseva raznih borilačkih veština ne smeju da upotrebe svoje znanje, sem ako nisu životno ugroženi. mislim... uredu je! ali sam sigurna da bi u stvarnom životu ova devojka prošla kroz još jedan vid torture u vidu ispitivanja - ko je koga tu i zašto. ali... ema nije bila ta:)
ps i evo kod tebe da stavim pesmu koja nije htela da se postavi u postu kao link:)))
http://www.youtube.com/watch?v=h8tuTSi6Sck&feature=related
Uh, navijala sam za Gyaku zuki ;)),eto, savetovala bih da svaka devojka nauci po koji zahvat...Nekad sam tek krenula na karate,ali brzo sam odustala,kada me je jedan profesionalac "ispustio na asuru,i ja od bola nisam mogla da ustanem",ma,slabo trpim fizicki bol,pa sam odmha bataila,a, sad mi je krivo!
Kako ti baratas sa recima...divota!!
Hvala, draga, now I feel good! :-)))
Savršeno! Devojka karatista može da mnoge probleme lako reši...ne treba je začikavati!
@ lora 1
ja sam tek sad "primila" nove komentare:))) svašta:)
:)))
ko još voli da trpi bol. potpuno te razumem:)
nego, da ti priznam da sam i ja odustala posle mesec dana:) šteta! posebno danas, u ova šugava vremena!
hvala za pohvalu. umećeš i ti! samo polako! piši i slušaj kritike.))) one su podsticajne i usmeravaju na pravi put:)))
@ razmišljanka
volem da si sad goooood:)))
@ sanjarenje56
Jeste! savršeno je znati te karate zahvate:))) posebno ako si žensko:) vidiš kakvi su ovi klinci iz priče! a ima ih kojekuda na ovoj planeti!
ustvari... hvala, sanjarenje56
Uh, sto ne volEm te "coporase", a kad su sami kod prvog cvegera daju petama vetra! Ako ih je izmlatila. Navijala sam ;)))
slusacu cu kritike,i sve ...al' dzaba,sto dikla navikla pa se pise kako se pise!:))
Jesam, zaista DOBRO!
odlična priča, životna i maštovita u isto vreme.
nadam se da će naći put do onih koji samo u "čoporu" osećaju nadmoć
Prijatno!
Sa ljudim koji ne znaju za reč kodeks ne može sa pričati uz pomoć istog.:) ja sam za tabanje.
@ merkur
Nisi nevaljala:) naprotiv!!! takvim kabadahijama treba pokazati zube!
ps dobrodošla:)))
@ lora 1
to ti misliš:)))
ostane trag negde u podsvesti i koriguje te. sama počneš da uvidjaš da nešto može i drugačije. eksperimentišeš rečima, sakupljaš ih i lovih, pa ih u pesmu nižeš i kačiš... nešto ti se svidi, nešto ne... i tako stalno i stalno i onda napreduješ:)))
mada, da znaš, meni je tvoja pesma potpuno legla:)))
@ domaćica
dobrodošla:)
meni je legao tvoj recopis i moraću podhitno da ga isprobam:)))
nadam se i ja! mada takvi ne provode vreme uz pisanu reč! na žalost!!!
@ biljanak
tooo!!! koliko vidim - svi smo!!!
ali ima tabanja i tabanja! ova devojka je uradila potpuno ispravnu stvar! i sreća je da je mogla! koliko je onih koje nisu mogle da se zaštite od nasilnika.
i sad... da trolujem... koliko je onih koji su gledali nasilje, a nisu odreagovali???
@ razmišljanka
uuu... hvala za muziku:)
onda da menjamo ritam:)))
Draga, volim Bitlse. Hvala ti! :-)
@ razmišljanka
rekoh, od tolike sreće lepo je da zaigramo:))) volem da ih voleš:)
to! MAster!
ko te bude diro, svashta sam treniro!
Ne znajuci da je zadatak, pomislih, odlicno, svaka joj cast! :)
Sjajno napisano, sa toliko naboja, detalja, da zaista osetih i taj mrak, i njih za vratom, i srce u petama...
E neka ih je,,:)
@ marcotepsi
ooo... zahvaljujem!!!
ps nadam se da u kombinaciju tvoga nika neće ušetati i neki ninja:)))
@ ancisal
Hvala, ancisal:)))
prijaju lepe reči:)))
@ zvezdatvoja
jeste vala... neka ih je!!! imala sam ja ideju da ih sve na gomilu sastavi, pa da ih onim crnim pojasom veže da zajedno čekaju miliciju.. ali rekoh, da ne preterujem:)))
dobrodošla, zvezdonjegova:)))