Atanapotinija

Published on 03/28,2011

 

  • Antika…

    O, damo božanska,
    Atanapotinijo moćna,
    Ti idejo večne
    mudrosti i snage,
    pravednog boja,
    hoćeš li na tren
    biti samo moja
    pa da mi kažeš ~
    Koja ga božica
    sebi rodila
    i koja ga muza
    veštinom oplodila
    i koje mu oko
    u svitanje plamtelo
    i koje mu znanje
    istinom roptalo
    pa ga u ranosvit
    godine ove
    meni pred noge
    donelo!

    Kaži Ateno,
    kaži mi hitno
    pa makar pauk
    postala ~ ne bitno!
    Jer Artemida mi se
    baš čudno smeši
    već neko vreme,
    a krunu svoju
    ka meni pruža.
    Kaže mi ~
    sta će ti ruža
    kad mesec ovaj
    tebi baš treba
    pa da se vinete
    do samog neba
    i tamo onda
    snove da tkate.

    Al’ znaš i sama
    kakva je ona…
    zna da oplete
    pa da zaplete
    i onda ništa
    od snova nema,
    večna dilema
    će da me bije
    a ona – onda
    da me ubije
    zverima svojim.

 

 


Comments

  1. 03/28,2011 | 17:28

    :)))

  2. 03/28,2011 | 17:42

    @ suky

    ;)))

  3. 03/28,2011 | 17:46

    uH uH SAVRŠENO! Ljub ljub

  4. 03/28,2011 | 17:48

    Boginjo slavna.
    strelu odapni!
    Proleće se budi,
    dozvoli Adonisu
    da mi se pridruži!
    :)))))))

  5. 03/28,2011 | 17:59

    @ tanjana

    hvala, draga!

    ljubim:)))

  6. 03/28,2011 | 18:00

    @ roksana

    valjalo bi:)))

    pridruzujem se molbi:)))

    ljubim!

  7. 03/28,2011 | 18:19

    :)))))))
    Vreme je.
    :***

  8. 03/28,2011 | 18:47

    Persefona jel ova sa slike gađa direkt u srce?

    zna da oplete
    pa da zaplete
    i onda ništa
    od snova nema - opasni stihovi

  9. 03/28,2011 | 19:02

    I zver bi umilno cvilile da ovo pročitaju..Pozdrav!

  10. 03/28,2011 | 20:38

    prelepo , prve dve strofe cu da ti ukradem i stavim u moju omiljenu zbirku... cmok...

  11. 03/28,2011 | 22:27

    Ljubitelj antike i po nicku i po temi, rekla bih

  12. 03/28,2011 | 23:54

    sta da kazem osim prelepo :) poz

  13. 04/01,2011 | 23:48

    Можда не хрли погледа снаге у срце што куца стрелом судбине,
    можда још надом додира струне љубави затеже,
    можда тренутак живота ил смрти вечност да постане слика...
    остадох ту под сенком њеном да чекам....

    Поздравко, јако лепа и мудра песма

  14. 04/05,2011 | 21:55

    ja ostajem postidjena pred siromastvom svog vokabulara :) - krace receno: ostavi me bez teksta.

  15. 11/02,2011 | 23:32

    nikad nije kasno, zar ne:)
    da se zahvalim na komentarima svima onima koji su ostali bez odgovora:)))

    jel mi oprošteno:)

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me