Tattoo

Rekla je da je spremna za promenu.
Rekla je da i ja moram biti spreman.



U sobu sam ušao kao da mi je prvi put.
Delovala je prostranije i sterilno.
Valjda zbog beline zidova, nameštaja i
tog vakuuma koji sam osetio u trenutku.

Jedino se miris borio protiv novog talasa.
Bio je jak. I previše. Mirišljavi stapić
sandalovine slao je dimne signale – Beži!
ali ja sam slabo video. i jos slabije čitao.
ovih dana.

U ćošku lampa. Mala. Svetlost usmerena ka bojama života. u nedostatku života.
Zvuci daljine dozivali su me sa stola na kojem je bila postavljena minijaturna kopija slapova reke Krke.

Ona? Delovala je isto. S lica. Masku sam pravdao novim virusom AH1N1. Naličje je bilo nedostupno u ovom trenutku. Znam samo da sam osećao silu teže kreveta i… nje! ali sam samo stajao i čekao. Nju i njen prvi korak.

~Hoćeš žvaku? Imam viška jednu u ustima. rekla je dok me je gurala da sednem. Opkoračila me je i lagano pomilovala prstom po obrazu.

Spontano sam zažmurio.
~Ne, rekla je. Otvori oči. Hoću da me gledaš dok je dajem.

Otvorio sam oči. Skinula je masku. Na vrh jezika stavila je svoju omiljenu, winterfresh.
Ali… Ali… jezik!!! Bio je iscrtan, išaran, obojen, tetoviran…

 

 

 
 
 
~Dalje ćes morati sam, rekla je. A hoću tetovažu po celom telu.
I spolja i iznutra – aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa…………………….

Ipak je ona moja!

PS priča je inspirisana priloženom fotografijom jezičke tetovaže i svaka sličnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima je namerno slucajna:)


~~~

 

Tiho je… jutro.
Cuje se… nista.
Vristim… u sebi.

 

 

 

 

 


***

 


Kap kise na travi.
Kap rose u oku.
Jutarnja tuga.


 

 

 


Folderi

 

 

Fokusirala sam pogled u sebe

Fixerisem po starom

Fermentisem novo
Fijucem u pauzi.

Odmeravam mogucnoti
Obradjujem temu
Organizujem secanja
Oblikujem materiju.

Lizem ko pismo
Lepim po ivici zaborava
Lovim rasuto
Legalizujem sto mogu.

Donosim odluke
Drobim daljine
Dubim praznine
Duvam da prodje.

Evakuisem smece
Evaluiram istinu
Evidentiram stvarnost
Ekonomisem emocijama.

Retusiram zagadjivace
Resorbujem pozitivno
Rizikujem ponekad
Radujem se odradjenom.

I
Idem dalje…

 

   


Suza

Ti ne moras nista da kazes.
Dovoljno je da zazmurim i da te osetim.

 Na daljinu.

Na mnogo udaljenu daljinu
koja je svakim trenom sve veca.
Daljina...

I...
Zazmurila sam.
Lagano uplela trepavice svoje.
Gornje o donje.

I...
Suza se stvori...
Slana i bistra.

Ovila se o te trepavice,
pa ih muci.
Ne da im da se razdvoje.

Trudim se,
nije da nije.
Doduse, lagano.

A suza stoji.
Ni da kane nece.

Al' zracak svetlosti
se javi...
Kroz suzu pravo u oko.

I stvorise se fraktali svetlosti...
Osmehnuse mi lice...

Pa sta je jedna suza,
za lepotu koju
mi oku pokloni.

Hvala Ti suzo.

 

 


Vreme

 

Kazu stari: „Kako da znas kakvo je sto, ako ne probas.“

 (Dalje)


Istina

 

  (Dalje)


Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.


«Prethodni   1 2 3 4 5 6